Piše: Tomislav Marković

JEBAĆEMO SE JOŠ

Bećkovićevoj nekrofiliji (koja je svoju zloćudnost pokazala i u istorijskom kontekstu) treba suprotstavljati rableovsku zajebenciju, igru, karnevalsku razuzdanost. Stran mi je taj arhaični, patrijarhalni, brdjanski, arhikonzervativni, rodovski, epski, plemenski, ratnički, gorštački, u levibrilovskom smislu primitivni, rudimentarni, organski duh koji provejava gotovo iz svega što Bećković piše, "besedi" ili čini. Bećku se vredi suprotstavljati bez mržnje ili osvete a to znači smehotvornom igrom na način detronizacije, plebejske sprdačine (pokazivanja nosa Kralju). Bećkovićev kobajagi uzvišeni svet mudrolija seoskih zatucanih proroka i okamenjenih kvaziepskih fraza, "večnih istina" i gnoma može se pretvarati u svet psovki i onog najuniverzalnijeg tj. seksa, onog što Bahtin naziva "materijalno-telesno dole". Gola skarednost se suprotstavlja opscenosti Bećkovićevog jezika i zapravo ga razobličava, dekonstruiše i razara mu svetačku auru. Bećku treba reći: CAR JE GO! Epski kičer Bećković samo je kičer i ništa drugo. Ma koliko klečali pred njim i ma koliko se on krio iza Naroda i narodnih umotvorina (iza onog Mi u čije ime govori).
Milan Đorđević


Beton ekskluzivno otkriva fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu.


Jebaćemo se još
. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Da je moglo bez jebanja
Ne bismo se jebali
To nam je suđeno
To nam je zaveštano
To nas je održalo
To nam je jedino preostalo
To je najmanje što možemo
Ako smo se dosad jebali
Da bismo sad prestali
Džabe smo se jebali
Jebaćemo se još
Kome se ne jebe
Neka se ne jebe
Neće ga niko terati
Da se jebe
Blago tome ko može
Da ne jebe
Kad svi jebu
Da zaboravi ko se sve jebao
I zašto se jebao
Da pljune na svetinju jebanja
Pa da živi
Kao da se niko nikad nije jebao
Da gleda sa strane
Kako se svi jebu
I crkavaju jebući se
A on se jedan našao
Da ne jebe
Samo je važno
Da njega ne jebu
Jebaćemo se još
Na Jebanića polju
Pod Jebanića mostom
Niz Jebanića glavice
Kroz Jebanića goru
Uz Jebanića vlake
Do Jebačkoga vr’a
Ko je Jebanić
I potomak Jebov
Što je dušu puštio jebući
A poslednje što je izustio
Bilo je jebaćemo se još
Od njega je ostalo dvoje siročadi
Jebana i Jebo
Od kojih su svi Jebanići
Jebkovići i Jebojevići
Jebovići i Jebići
(I Jebimagići u Jebistanu)
Svi koji slave Svetu Jebanu
Koja pada
Između Male i Velike Jebanije

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Naše je da se jebemo
A ne da mislimo
Zašto se jebemo
Ima ko misliti
Da se mi ne zamaramo
Jebi i ćuti
Tvoje je da jebeš
Imaćeš kad misliti
Da sad ne dangubiš
Ne može oboje
Za mišljenje nikad nije dockan
A za jebanje jeste
Ko bi se jebao
Da svi počnu misliti
Lako je misliti
Ali ajde lezi
Pojebi nešto
Nije važno šta
Da vidimo ko si
Priterani do duvara
Moramo se jebati
I dalje od duvara
Sad nemamo kud
Ni tamo ni ovamo
Pata karte
Nazad ne možemo
Dockan je za sve
Sem za jebanje
Misli unapred
A jebi otpozadi
Malo smo se jebali
Koliko smo trebali
A da smo znali
Ono što sad znamo
Jebali bismo se sve u šesnaest

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Ko je jebao nije se kajao
Jedan se zajebo
I otišao da se ispovedi
Pa kad je ispričao
Koga je sve jebo
Zašto ga je jebo
Kako ga je jebo
Ko ga je zajebo da ga jebe
Popu je suze naterao
Samo ga je pomilovao
I rekao
Neka si
I ja sam jebo
Bog te ne jebo
Jebaćemo se još
Jedan nije hteo nikoga da jebe
Pa su svi jebali njega
I kome se jebalo najmanje
Morao ga je jebati najviše
A ko se nije pridružio da ga jebe
On ga je pitao
Što me ti ne jebeš
I prijavljivao
Držite ovoga on neće da me jebe
Jebaćemo se još
Iskreno i od srca
Bratski ko i dosad
Mi i ne znamo drukčije
Ne znači da ga mrziš
Ako ga jebeš
Plačeš i jebeš
Žao ti je što ga jebeš
Zna to i on
Da ga ne jebeš ti
Jebo bi ga neko drugi
Da ne jebeš ti njega
Jebo bi on tebe
Jebeš koliko moraš
Ne daješ sve od sebe
Jebeš ga
Taman da ne svrši
Jebeš ga za njegovo dobro
Ne jebeš ga što ti se jebe
Neko nekoga mora

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Jebali smo se kad smo manje mogli
Kad nemasmo ništa
Sem želje da jebemo
A da ne jebemo sad
Kad nema ništa lakše
Nego se jebati
Kad se mala deca jebu
Kad možeš da jebeš
A da nikud ne mrdaš
Sediš i jebeš
Ležiš i jebeš
Ne dižeš ništa teže od olovke
Sučeš brke i jebeš
Jebeš se e-mailom
Ili preko žice

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Ima jebanja i jebanja
Jebanja i bez jebanja
Jebanja pre jebanja
Jebanja usred jebanja
Jebanja iznad jebanja
Jebanja pored jebanja
Jebanja protiv jebanja
Kad te tobož ne jebu
A jebu te žešće
Nego da te jebu
Jebanja na Tromeđi
Koja su postala tradicionalna
Tragom slavnih jebanja
Jebačkih odreda i brigada
Od Jebilovca do Jebilovca
Od Jebipolja do Jebipolja
Od Jebiboja do Jebiboja
Od Jebovdana do Jebovdana
Povodom vekovnih jebanja
Bez dana nejebice

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Ali se više nećemo jebati
Napamet i nasumice
Na brzaka i kako bilo
Na pola srca nadvoje-natroje
Svako na svoju stranu
Nazor i kao od bede
Tek onako od duga vremena
Na znajući šta bi drugo
Pa ajd da se jebemo
Nego ćemo se jebati pametnije
Hladne glave
Po planu jebanja
Koji smisle najumniji jebolozi
S katedri za jebologiju
Onaj ko danas hoće da jebe
A ne prati razvoj jebizma
I domete postjebizma
Ne poznaje klasike jebalizma
I ne izučava osnove jeboslovije
Od jebaništa do jebiliteta
Nema šta da traži
Na jebištima i jebijadama

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Ovo je vek jebanja
Zlatno Jebomanovo doba
Jebomana II Jebičanstvenog
Sve ima svoj kraj
Sem jebanja
I sve može biti
Sem da se nećemo jebati
Sve što smo se dosad jebali
Samo je uvodno jebanje
Predgovor glavnom jebanju
Predigra i zagrevanje
Izvod iz velikog vasionskog jeba
Jeba nad jebovima
Stare i nove ere
Jeba mikrokozma
I jeba makrokozma
Iz raja smo isterani
Ali iz pakla nije niko
I niko nije jebao toliko
Da ne bi mogao jebati više
A koliko god jebao
Nije jebačinu do kraja doterao
Na mlađima jebanje ostaje

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Sa Bogom i ljudima
Svaki u Boga dan
S Bogom se jebati i rvati
To je pravo jebanje
A s kim god se jebeš
S Njim se jebeš
Ima On običaj da se presvuče u ponekoga
Koga svi jebu
Pa kad se siti najebu
Tek onda vide koga su jebali

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Nikom nećemo ostati dužni
To jedino ne slagasmo
Kad god obećasmo
Pa nećemo ni sad
Evo koliko smo se jebali
I dokle smo stigli
Sve će se zaboraviti
Koliko ćemo tek da se jebemo
Kako se niko nikad nije jebao
Pa kad bi nam to bilo zadnje jebanje
Jebaćemo se dok traje i đevojke
Jebaćemo se kad smo rekli
Da ko ne bi reko da smo slagali
Jebaćemo se do kučkina sina
I do kumine kuće
Dok je glagola od glagola jebati
Makar više nikad ne jebali
Jebaćemo se dok doznamo
Zašto se jebemo
A kad doznamo
Onda pogotovo
Ako ne doznamo
Ništa zato
Jebali bismo se i tako i tako
Jebanja ima
Ako razloga nema
Bilo ga je
Ako nije
Možda će ga biti
Ovako ili onako
Ne može nam niko prigovoriti
Da se nismo jebali
A zašto se jebemo
Ako se ne setimo jebući
Drukče nećemo
Neće se dati setiti
A to može biti samo jedno
Važnije od svega
I preče od ičega
Što niko ne zna
I ne može znati
Zato se i jebemo
S kolena na koleno
To je malo veće jebanje
I malo dublja jebačina
Iz Donjega u Gornji Jebež
Vratićemo se na polazno polje
Na početnu zemlju
Na začetnu tačku
Obnoviti iz noktiju
I jebati do utira
Druge nam nema
Zapamti šta sam ti rekao

. . . . . . . .

Jebaćemo se još
Ne možemo dočekati
Hvata nas nedrž
Nama je itanje
Sve je u nama uzigralo
Sperma na uši udarila
Ustala svaka dlaka
Ukrutili smo se i udrvenili
Samo čekamo poklič s Jebičnika
Da zaleprša čipka na Jebavici
Da oživi jebena strana
Da se podovatamo
Da se poigramo turi-vadi i namicaljke
I rupice-boce
Da krenemo u potoč i pretiječ
I dignemo stojka na nakaradu
A Jebegovići a Jebibaše
Jebisinovići i Jebikumovići
Jeb Jebnići od Jebiboja
Hadži Jebe iz Jebkalovića
Držnedajebići Kuštrimjebići
Bogojebi Jebikrstovići
A Jebezi a Jebalji a Jebepušani
A jebislovi a jebipopi a jebiknjige
A jebivode a jebimrve a jebigore
A Jebane a Jebimire a Jebivoje
A Jebiljube a Jebislave a Jebivuče
A Jebirode a Jebidome a Jebivero
Jebjebići i Jebikućići
Jebomrzci i Jebomilci
Jebibožji jebotvori
Serašjebi i Oberserašjebi
A jebaljkine jebaljke
I jebaljkinih jebaljki jebaljke
I jebaljke pored jebaljki
Svaštojebi nad Svaštojebima
Ništojebi da bi Ništojebi
Jebimajkovići od Jebimajkovića
Jebitrice s Jebitricama
Dugojebe govnojebalice
Aj pojebi
Jebitragom po jebitragu
Jebioca kroz jebioca
Jebisinovog jebisina
Jebca im jebinog
Da im jebca jebinog
I jebca pored jebca
A stan polako
A stan poitaj
A stoj ne mrdaj
A sagnaj sagnaj
A brže a dublje
A jeb a drž
A pojebi pojebi
A tuc-muc
A čekaj stani
A drž ne daj
A okreni-obrni
A spreda a zguza
A porebarke
Tamte vamte
Prsa u prsa
A skoleti skoleti
A ko će koga
A čik ti ga
Udri po pički
Opuc opuc
A šta nemoj
Moj bogami
Jagma jagma
Okroj okroj
Opleti ožeži
Časa ne časi
Sreda u sredu
Stani kreni
Makse ne makse
Sve jebke
Jebo ih Bog ćuskijama
Jebi jebi
Jeb pojeb
Jeb tamo
Jeb ovamo
Jeb jeb
Jeb za jeb
Jeb im jebavi
Do jeb dotle
Jebaćemo se kao ljudi

http://www.elektrobeton.net/extramultivitamin0-3.html#2